Ples je biti kod kuće. Ne osećati teret, jer svaki možeš da po(d)neseš kroz pokret.
Ples je hodati po litici, a biti siguran da nećeš pasti. Trenutak tišine. Noć pored mora pred kraj leta. Smiraj i nemir koji struji porama.
Ples je uzemljeno letenje prostranstvom koje izvire unutra, u telu, odakle sve počinje, kroz šta sve mora proteći.
Ako plešem kroz život, život pleše sa mnom. Sve ostalo je poezija.

10. Septembar 2017.